To nikad nisam prakticirao, a ni vrijeme ni šefovi mi nisu dozvoljavali. No, sada kad sam u neku ruku sam svoj šef, a onaj drugi direktor je 100injak kilometara udaljen uzmem si pola sata do sat vremena da odigram pokoju “partiju” igre. Da ne bi ovo zvučalo neozbiljno ili neodgovorno od mene, svaki čovjek treba uzeti sat vremena usred dana za pauzu, otići na gablec, prošetati gradom ili selom, uglavnom maknuti se od radnog mjesta kako bi još tih par sati mogao nastaviti u nekom normalnom ritmu. Mene, otkako sam ga kupio, preokupira Machinarium. Bio sam posvetio već jedan ili dva bloga o njemu. Uglavnom svaki dan malo po malo i uspijeva me barem na trenutak maknuti od koda, klijenata, html-a, mailova, barem na pola sata. Današnju pauzu završavam jednom simpatičnom skladbom kojom sam bio počašćen na kraju ovog nivoa. Pogledajmo :)

Nadam se da se dečki i cure iz Amanita Designa neće ljutiti što sam evo malo “skinuo” jedan segment igre. Stoga vas pozivam da se prodružite meni i ostalima te ima ostavite 20 dolara ($20), sada oko 90ak kuna, i kupite igru. Nećete požaliti, jer nije kao ostale igre, ima nešto u njoj, nešto. (www.machinarum.net).